Šta su Đački parlamenti?

Đački parlamenti srednjih škola su učeničke strukture pri školama koje funkcionisu u saradnji sa ostalim institucijama škole (direktor, savet roditelja i sl.) i rade na poboljšanju kvaliteta nastave, kulturnog zivota i rešavanju problema srednjoškolaca.

Mnogi učenici se žale na probleme i lošu situaciju u školama (često sa razlogom), ali žalba sama po sebi nece rešiti te probleme. Da reše probleme mogu oni koji se informišu, sami razmišljaju, uzimaju u obzir korisne savete i kreću u akciju zarad plodonosnih rešenja.

Osnivanjem đačkih parlamenata i radom u njima kroz projekte i aktivnosti, učenici mogu školu i aktivnosti u njoj učiniti boljom i stvoriti sebi kvalitetniju perspektivu za budućnost.

Prvi funkcionalni đački parlamenti srednjih škola u Srbiji su osnovani 2000. godine, kada je nekoliko omladinskih organizacija i Skupština Srbije i Crne Gore pokušalo da model školskih parlamenata iz drugih zemalja Evrope uvede i u našu državu. Svaki početak je težak, pa ni školski parlamenti nisu bili izuzetak u tom smislu. Mnogima se ova inovativna ideja dopala, mnogi su bili skeptični. Međutim, vremenom su školski parlamenti zaživeli. Počelo se sa realizacijom prvih velikih projekata, profesori su i uprave škole su počele da prihvataju ovaj način učeničkog organizovanja ida u njemu vide šansu za unapređenje samih škola.

Za proteklih pet godine nije u svaku srednju školu uvedeno ovo telo. Daleko od toga. Procene su da od više od 560 državnih srednjih škola, manje od polovine ima školske parlamente koji se zaista mogu nazvati tim imenom. Međutim, to ne znači da i oni funkcionišu bez problema. Problemi su mnogobrojni - manjak motivacije učenika, loš odnos školskog osoblja, neprecizno definisana njihova uloga u zakonu, slaba mogućnost finansiranja… Da bi se problemi rešili, na njima treba raditi.

Često u školama postoji problem nesaradnje profesora i direktora sa učenicima, pri čemu se odluke donose samostalno na nivou školske uprave i/ili saveta roditelja, bez da se uzme u obzir mišljenje onih na koje se te odluke neposredno odnose, a to su svakako učenici. Može ti se učiniti da su profesori protiv tebe, tvojih drugova. To je apsolutno pogrešan zaključak. Neki profesori su skeptični prema bilo kakvim promenama, bez obzira da li su one dobre ili loše. Međutim, i oni imaju isti interes kao i učenici – poboljšanje uslova za obrazovanje, efikasan obrazovni sistem i nastavni plan.

Bez obzira na zajednički cilj, često je teško ubediti druge da je tvoje razmišljanje ispravno i da su tvoje ideje odlične. Ne odustaj! Angažovanje u školskom parlamentu je, bez sumjne, naporan posao. U isto vreme on ti nudi priliku da menjaš svet oko sebe - način na koji ćeš dobijati znanje, kako ćeš provoditi svoje vreme u školi (skoro polovinu dana!) i kakav ćeš odnos imati sa profesorima, školskim osobljem i prijateljima.

D. Basalo